Širi dalje

- Pet razloga ZA -

Šta je Sporazum?

Proces stabilizacije i pridruživanja je politički i institucionalni okvir dugoročne politike EU prema zemljama zapadnog Balkana (Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina) sa ciljem pridruživanja država ovog regiona Evropskoj uniji, uz istovremeno uspostavljanje pune i trajne stabilizacije i ekonomskog prosperiteta svih zemalja ponaosob, kao i regiona u celini. Suštinu Procesa stabilizacije i pridruživanja predstavlja zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). SSP je međunarodni ugovor između Evropske unije i države Zapadnog Balkana koji reguliše političke, bezbednosne i privredne instrumente kojima se proces evropske integracije odvija u cilju dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU. Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa državama članicama Evropske unije, država dobija status pridružene članice Evropske unije. Budući da je naredni korak u evropskoj integraciji Srbije potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, cilj nam je da definišemo razloge zbog kojih bi Srbija ovaj dokument trebalo da potpiše.

Zašto bi Srbija trebalo da potpiše Sporazum?

Prvi razlog za potpisivanje Sporazuma je stabilnost i konsolidacija političkog poretka u Srbiji. Sporazum podvlači poštovanje demokratskih principa i načela ljudskih prava. Funkcionisanje demokratskog principa ogleda se u periodičnom održavanju izbora koji bi za proizvod trebalo da imaju formiranje stabilne vlasti u Srbiji. Ustanovljenje stabilnog demokratskog poretka u Srbiji nužno doprinosi i ostvarivanju načela vladavine prava, razvoju regionalne saradnje, jačanju regionalne stabilnosti, i uspostavljanju i jačanju stabilnog evropskog poretka zasnovanog na EU kao njenom stožeru.

Primer

Drugo, potpisivanje Sporazuma predviđa adekvatnu podršku Unije u osnaživanju institucija, sprovođenju zakona i jačanju vladavine prava u Srbiji. Povećanje nezavisnosti sudstva i poboljšanje njegove efikasnosti, poboljšanje rada policije i drugih organa za sprovođenje zakona, neophodni su osnovi efikasne zaštite života i prava građana. Izradom sistemskih zakona, obukom zaposlenih u državnoj upravi i sprovođenjem savremenih metoda u oblastima kontrole granica, viza, azila i migracija, Srbija postaje partner EU u sprečavanju ilegalnog kretanja ljudi, roba i novca i borbi protiv terorizma, ali time štiti i svoj unutrašnji pravni poredak.

Primer

Uspostavljanjem zone slobodne trgovine, što je treći razlog, između Srbije i EU, ukidaju se, u celini ili delimično, carine na uvoz i izvoz robe i količinska ograničenja. Sporazum reguliše dinamiku ukidanja carina u pojedinim privrednim granama i obezbeđuje liberalizaciju trgovine i harmonizaciju tržišnih uslova u Srbiji sa evropskim tržištem. Sporazum detaljno reguliše dinamiku liberalizacije trgovine u oblasti industrije i poljoprivrede. Po pitanju slobodnog kretanja radnika, državljanstvo Republike Srbije zaposlenog na teritoriji države članice EU ne sme biti osnov za diskriminaciju u odnosu na državljane te države. Sporazumom se definiše slobodno pružanje usluga, koje predstavlja proces postepene liberalizacije i usklađivanja propisa kako bi se obezbedilo pružanje usluga privrednih društava država članica Unije ili Srbije, kao i državljana Zajednice ili Srbije, na teritoriji druge ugovorne strane. To se odnosi i na davanje dozvole za privremeno kretanje fizičkih lica koja pružaju usluge.

Primer

Četvrto, Sporazum zabranjuje fiskalnu diskriminaciju i iziskuje prilagođavanje državnih monopola u cilju stvaranja jednakih tržišnih uslova. U pogledu zaštite konkurencije u Srbiji se odredbama Sporazuma utvrđuje pravo konkurencije koje omogućava razvoj funkcionišuće tržišne privrede i eliminiše mogućnost stvaranja monopola na tržištu Srbije. Sporazum uređuje obavezu Srbije da uskladi svoje zakonodavstvo sa propisima Evropske unije o zaštiti intelektualne, industrijske i komercijalne svojine, čime se omogućavaju dve stvari: zaštita prava autora proizvoda ili ideja i podsticanje njihove konkuretnosti na tržištu. Zaštita potrošača, koja se ostvaruje Sporazumom, pretpostavlja razvoj nezavisnih organizacija, veću informisanost, poboljšanje kvaliteta potrošačke robe, kao i razmenu informacija o opasnim proizvodima.

Primer

Konačno, politike saradnje definisane Sporazumom imaju za cilj jačanje ekonomskih veza ugovornih strana u cilju održivog ekonomskog i društvenog razvoja Srbije, prateći zahteve zaštite životne sredine i potrebe za unapređenjem regionalne saradnje. Ovo nužno vodi ka modernizaciji industrije i poljoprivrede u Srbiji, a samim time i rastu investicija i produktivnosti, kao i zaposlenosti u Srbiji. Sporazum predviđa i politiku saradnje u oblasti tehničko-tehnološkog razvoja, modernizacije obrazovanja, kao i razvoja informacionog društva, što uz prihvatanje pravnih tekovina EU, omogućava građanima Srbije viši standard života i prava poput onih koje poseduju građani drugih država članica EU.

Primer