Širi dalje

Ja sam Jelena Nikolić, rođena sam Boranka, majka četvoro dece, radnica flotacije Veliki Krivelj i kandidat za odbornika ispred LDP-a. Pitanje koje se samo nameće posle ovakvog mog predstavljanja je: šta će majka sa toliko obaveza, i još radnik, ovde, u svemu ovome, u politici?

Pre svega, ovo angažovanje ne smatram nikakvom politikom, to se mi lokalno, u svojoj sredini trudimo da bar malo unapredimo svoj način i kvalitet života koji je pun ustaljenih shvatanja, tabua i ograničenja. Teško je, ali se može, ako imamo neku viziju i cilj u kom pravcu treba da se kreće naš život. Naročito danas je potrebno da žene, majke i radnice, kojih je, nažalost, sve manje, jer nas ograničavaju u svemu, dignu svoj glas i pokažu da im nije sve jedno u kakvom okruženju žive, ko upravlja njihovim životima, imaju li uopste posla od koga mogu samostalno da žive i podižu svoju decu. Smatram da svaki čovek, da bi bio slobodan čovek, ima osnovno pravo na svoj izbor, a za izbor treba više mogućnosti, više alternativa, što do sada kod jednoumlja i izolovanih sredina nije bilo. Kad kažem izbor, ističem da su moja deca moj izbor, a radnica sam jer ne želim da živim od milostinje drugih, kako to danas popularno zovu socijala, ili na račun roditelja. Zato je potrebno više posla za sve, da imamo mogućnosti da starijoj deci, osim kafića, ponudimo bolje obrazovanje, više sporta, kulturna događanja, mogućnost putovanja i kretanja, da upoznaju svet, jednom rečju, da imaju izbor.

Živimo u opljačkanoj, sada siromašnoj zemlji, sa zastarelim navikama i shvatanjima. U zemlji u kojoj danas nije dobro živeti. Ali, ako se država urušila, onda se i uloga države menja, ona treba da stvori mogućnost da ljudi imaju izbor, da žive od svog rada, od svog znanja i prema svojim sposobnostima. Da bismo bili sposobni da živimo i napredujemo u tim novim uslovima, moramo i mi da se menjamo, da menjamo svoje navike i shvatanja.

Osnovno je da mora više da se radi da bi se zaradilo. Nema više «radio ne radio, plata ide», društvena svojina nestaje, privatna je preuzela inicijativu, prema tome ko ume, hoće i zna, radiće i imaće. Mi smo svesni da se naša Srbija svela na Beograd i Novi Sad, da je naša istočna Srbija «slepo crevo», da naš Bor ne nudi neke mogućnosti. Treba da učinimo baš sve da se ta slika promeni. Za početak, hajde da počnemo od izbora, birajmo nove, mlade ljude, sa novim idejama i shvatanjima, udružimo se sa zemljama koje više znaju i imaju. Zato nam treba ta Evropa! Ali dok ne postanemo ravni njima, pokušajmo da im se približimo bar u nečemu, da budemo tolerantniji prema drugim mišljenjima, drugim verama, prema drugačijim opredeljenjima, poštujmo razlike, drugačije želje. Naša istorija je zaista bogata, ali smo malo pouka iz nje izvukli, ona je za ponos, ali se na žalost od nje ne živi. Naši roditelji su živeli kako su živeli, naš život je osakaćen, ali hajde da počnemo odmah  da stvaramo uslove da i za našu decu ne bude kasno, da bar oni imaju svoj izbor.

Sa svoje strane, mi žene, majke i radnice, možemo mnogo ako shvatimo da imamo pravo i obavezu da kažemo istinu, da nam je dosta da trpimo maltretiranja i zlostavljanja u porodici, na poslu, na javnom mestu. Tražimo zaštitu sistema u načinu ponašanja i ophođenju prema nama od strane naših muževa, kolega na poslu, a naročito vlasti u vlastitoj državi. Hoćemo odgovornost, pravdu, istinu! I zato smo ovde, da se menjamo, da radimo na sebi, da radimo ispravno, da bismo sutra mogli od drugih da tražimo to isto. Nismo ovde da dajemo prazna obećanja, kupujemo koševe pred izbore, tu smo da vas pokrenemo, da vas nateramo da se zapitate šta hoćete od svog života. Zato ovo nije politika, i ne smatram ovo politikom, već običnim načinom života.