Širi dalje

1. Šta je Srbija do sada uradila na polju evropskih integracija u oblasti lokalne samouprave?

Iako su sve zemlje regiona, osim BiH, dosta ranije potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU (npr, Hrvatska i Makedonija još 2001. godine), ovaj sporazum za Srbiju ima poseban značaj - ne samo da se njime otvaraju mogućnosti za jaču ekonomsku saradnju sa EU i ekonomski razvoj uopšte, već se građanima Srbije šalje i jasna poruka o evropskoj budućnosti zemlje. Potpisivanjem SSP (uz napomenu da se Sporazum mora i potvrditi u parlamentima svih 27 zemalja članica i Srbije) , Srbija je postala pridružena članica EU i preuzela na sebe brojne obaveze kako bi mogla da ostvari dalji napredak u procesu evropskih integracija. Najvažnije od ovih obaveza jesu uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravom EU.

U Izveštajima o napretku Evropske komisije (poslednji je dat u novembru 2007. godine), uglavnom se pozitivno ocenjuju administrativno-tehnički kapaciteti Srbije za dalji napredak u integracionim procesima, uz naglašavanje da su ključni problemi nestabilna politička klima, jačanje nacionalizma i podrške ekstremno - desničarskim političkim opcijama. Navodi se da je Srbija ostvarila značajan napredak u oblastima poput prometa robe, carine, poreza, a da su još uvek nedovoljni uspesi u oblasti medija, suzbijanja pranja novca, finansijskih kontrola, fleksibilnosti tržišta rada.

S obzirom na činjenicu da proces evropskih intrgracija ima značajan uticaj na svakodnevni život građana, i da se oko tri četvrtine zakonskih normi EU primenjuje na lokalnom nivou, uloga lokalne samouprave u napredovanju u EU integracijama je od suštinskog značaja. Stoga je Srbija usvojila set zakona iz oblasti lokalne samouprave i teritorijalne decentralizacije - Zakon o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o teritorijalnoj organizaciji, Zakon o glavnom gradu i Zakon o lokalnim izborima - kako bi osnažila lokalnu samoupravu i pripremila je za uspešno učešće u integracionim procesima. Svakako najvažniji među ovim propisima su Evropska povelja o lokalnoj samoupravi i Zakon o lokalnoj samoupravi, s obzirom da prvi uređuje osnovna načela i principe organizacije i funkcionisanja savremene i demokratski uređene lokalne samouprave, a drugi normira pitanja od značaja za ostavrivanje prava i dužnosti jedinica lokalne samouprave.

Evropska povelja ima svoje polazište u argumentima da je pravo građana da učestvuju u obavljanju javnih poslova jedan od osnovnih demokratskih principa koji se najpotpunije može ostvariti upravo na lokalnom nivou. Srbija se Poveljom, između ostalog, obavezala na pravovremenu konsultaciju lokalnih vlasti oko donošenja svih odluka koje ih se direktno tiču, preciziranje statutom svih funkcija koje se smatraju nespojivim sa dužnostima lokalnih funkcionera, upravni nadzor nad radom lokalnih vlasti zasnovan isključivo na ustavu i zakonu, transparentno i elastično finansiranje lokalnih vlasti sa ciljem finansijskog ujednačavanja i posebne zaštite finansijski slabijih lokalnih zajednica i ispravljanja posledica nejednake distribucije sredstava i konačno, priznavanje prava lokalnih vlasti na udruživanje u saveze radi zaštite i unapređenja zajedničkih interesa.

Povelja, za čiju punu primenu se zalaže Liberalno demokratska partija, preporučuje da odnos između centralnih institucija vlasti i lokalne samouprave u jednoj državi treba da počiva na principu subsidijarnosti. Ovaj princip znači da lokalnim nivoima vlasti treba prepustiti kreiranje politika i donošenje odluka u što je moguće širem opsegu pitanja kako bi građanke i građani imali priliku da neposrednije utiču na odlučivanje. Budući da je u Srbiji vlast izrazito centralizovana, da su najvažniji zakoni koji se odnose na delovanje lokalne samouprave u neskladu sa preporukama Povelje i da su nadležnosti lokalnih organa vlasti veoma sužene, LDP se bori da gradovi i opštine, sledeći sadržinu i preporuke Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, dobiju značajnije nadležnosti kako bi odlučivanje bilo približeno građanima.

Drugi važan cilj koji definiše Evropska povelja o lokalnoj samoupravi i koji u Srbiji nije ostvaren jeste demokratizacija lokalne samouprave. Građani treba da imaju priliku da neposredno biraju ličnosti i organe lokalne samouprave za koje smatraju da mogu da zastupaju i štite njihove interese. Situacija u kojoj je Zakonom o lokalnim izborima Republike Srbije definisano da se na lokalnom nivou glasa za liste političkih partija, čime se postiže da se ni gradonačelnik ne može birati neposredno, sprečava demokratizaciju lokalne samouprave. Liberalno demokratska partija se zalaže za striktno poštovanje načela Evropske povelje o lokalnoj samoupravi kako bi uticaj građana na izabrane predstavnike bio neposredniji i delotvorniji.

Zakon o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine takođe unosi nekoliko novina, poput mogućnosti jedinica lokalne samouprave da imaju sopstvenu imovinu i samostalno upravljaju njome, uvođenje instituta pomoćnika predsednika opštine koji ima savetodavnu ulogu, pravo lokalnog parlamenta da vrši izbor izvršnih organa, dok opštinskom veću pripada donošenje svih značajnih izvršnih odluka. Takođe, novi Zakon u okviru zaštite lokalne samouprave eksplicitno pominje samo Zaštitnika građana i Savet za međunacionalne odnose, dok je prethodni predviđao i Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave koji je imao funkciju demokratskog uticaja građana na način rada lokalne samouprave i njeno unapređenje.

Međutim, država je načinila i niz propusta, pre svega neusvajanjem pojedinih regulativa koje mogu imati veliki uticaj na funkcionisanje na lokalnom nivou: nije usvojen Zakon o denacionalizaciji; nije donet zakon niti drugi pravni propis koji omogućava da (gradsko) građevinsko zemljište bude u privatnom vlasništvu (režimu svojine a ne dugotrajnog zakupa); nisu izvršene promene u stvarnopravnom i obligacionom zakonodavstvu u cilju bolje zaštite svojinskih prava (Srbija i dalje ima Zakon o obligacionim odnosima iz 1976. godine i nekoliko zakona koji se tiču svojine koji su usvojeni tokom 80-ih i 90-ih godina).

1. Kakva je uloga lokalne samouprave u procesu evropskih integracija?

Srbija, kao zemlja potencijalna članica EU, ima mogućnosti korišćenja značajnih fondova koji treba da joj omoguće usvajanje evropskih standarda u svim drušvenim oblastima. Značajno učešće u korišćenju sredstava iz tih fondova imaju lokalne vlasti, a praksa drugih zemalja (danas članica EU) pokazala je da su lokalne vlasti najviše pažnje posvetile primeni zakona iz sledećih oblasti: javne nabavke, državna pomoć, javna preduzeća – komunalne usluge, zaštita potrošača, zaštita životne sredine, okvirni uslovi za lokalne finansije, pravo stranih državljana da kupuju zemljište, kretanje radne snage, pravo svih građana EU da glasaju na lokalnim izborima.

Kako bi izbegle mogućnost da zaostanu u svom razvoju, i time utiču na smanjenje kvaliteta života svojih građana, opštine moraju preduzeti adekvatne pripremne mere, kako bi procesi evropskih integracija imali uspešne rezultate na lokalnom nivou. Te pripreme, pored primene komunitarnog prava (što zavisi, pre svega, od aktivnosti centralnih vlasti), podrazumavaju izgradnju kadrovskih kapaciteta (obrazovanje tzv. „timova za EU na lokalnom nivou), pokretanje i sprovođenje programa obuke sa ciljem da se zaposleni u lokalnoj samoupravi upoznaju sa principima funkcionisanja EU, povećanje informatičke pismenosti i znanja jezika na nivou opština, informisanje građana o posledicama članstva u EU, unapređenje međusobne komunkacije opština (horizontalni nivo), kao i komunikacije sa „centralnim“ državnim telima nadležnim za evropske integracije (vertikalni nivo). Uspešno sprovedene pripremne radnje daju veće šanse opštini za pomoć EU, pre svega kroz finansiranje projekata iz oblasti ruralnog razvoja, poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Međutim, kako bi opštine u Srbije mogle da preuzmu vodeću ulogu u procesu evropskih integracija, potrebno je prevazići određena, za Srbiju specifične probleme: potrebno je ostvariti viši nivo fiskalne decentralizacije; kvalitet javnih usluga prenetih na lokalni nivo mora biti povećan; Vlada bi trebalo da preuzima ulogu garanta za kredite koje bi uzimala lokalna samouprava.

1. Kako EU integracije mogu da unaprede stanje na mojoj opštini?

Potpisivanjem SSP Srbija je ušla u ugovorni odnos sa EU kojim se regulišu politički, bezbednosni i privredni instrumenti sa ciljem da se, nastavljanjem procesa evropske integracije, dobije status kanidatata za članstvo u EU. Primena sporazuma, stoga, donosi brojne reforem koje imaju veliki uticaj na život građana i ogledaju se i kroz funkcionisanje na lokalnom nivou. Tako se, saradnjom u oblasti promovisanja i zaštite ulaganja, deluje na stvaranju povoljne klime u Srbiji za domaća i strana ulaganja, i privlačenje stranih investicija u Sbiju. To podrazumeva otvaranje novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti u svim opštinama u Srbij. Saradnja u oblasti industrije ima za cilj modernizaciju i restruktuiranje srpske industrije, kao i njenih pojedinih sektora. Posebno, naglasak će biti na jačanju privatnog sektora, pod uslovima koji garantuju zaštitu životne okoline, koji bi trebalo da postane dovoljno konkurentan za izvoz na tržište EU. Kroz jačanje malog i srednjeg preduzetništva u Srbiji, kao i njegovo usmeravanje na područja u kojima se može ostvariti rast, razvoj i saradnja sa partnerima iz EU, ohrabrivaće se individualne inicijative i jačati konkurentnost na lokalnom nivou. Saradnja u oblasti turizma zasnivaće se na prenosu tehničkog znanja i iskustava, kao i razmatranju projekata regionalnog karaktera, čime će se unaprediti regionalna saradnja. Kroz saradnju u oblasti socijalne politike unaprediće se služba za posredovanje u zapošljavanju i profesionalnu orijentaciju, osiguravanjem podrške i promovisanjem lokalnog razvoja. Posebno će se voditi računa o jednakim mogućnostima i uslovima za žene i muškarce, kao i osobe sa invaliditetom i manjinske grupe, a poboljšaće se i stepen zaštite zdravlja i bezbednosti radnika. Saradnja u oblasti poljoprivrede i poljoprivredno-industrijskog sektora bi trebalo da podstakne njegovu modernizaciju i restruktuiranje u skladu sa standardima u EU, radi osposobljavanja srpske poljoprivrede za učestvovanje u unutrašenjem tržištu EU.

Konačno, slobodnim pristupom jedinstvenom tržištu EU, pod povoljnim uslovima i nižim cenama, ali i usvajanjem evropskih standarda poslovanja i komunikacije, uopšte, opštine u Srbiji, i zemlja u celini, povećavaju svoju produktivnost, ali i očekivanja, i postajući deo uspešnog okruženja, postaju i same uspešne.

Stoga buduća Vlada mora imati jasnu pro-evropsku orijentaciju i kapacitete da SSP primeni, i povede Srbiju dalje u procesima evropskih integracija. Takvi kapaciteti postojaće samo uz učešće LDP – a u svim nivoima vlasti.

1. Zašto LDP, a ne neki drugi, može da ubrza evropske integracije Srbije?

LDP želi da promoviše korisne ideje i praktične lokalne inicijative, i ne traži podršku građana za projekte koji su se već više puta pokazali kao neuspešni. Smatramo da su ekonomske dobiti od daljeg napretka u EU integracijama od ogromnog značaja za društvo i lokalne zajednice u kojima je proizvodnja stala i čiji građani sve teže žive. Ali ne želimo da obmanjujemo građane pričama da EU podrazumeva samo investicije i ekonomski boljitak. Evropske integracije podrazumevaju i prihvatanje evropskih vrednosti, a to znači da i naše društvo mora da se menja. LDP ne vidi ulazak Srbije u EU kao cilj sam po sebi, već uslov da Srbija postane normalna, uređena država. Promovisanjem i zalaganjem za vrednosti na kome je EU iznikla, poput mira, demokratije, antifašizma, saradnje među narodima, pravde, individualizma, zabrane i sankcionisanja svakog vida diskriminacije, ekonomske otvorenosti, konkurencije umesto monopola …, LDP je pokazao da je jedina stranke koja ima snagu i kapacitete za iskrene, suštinske i sistemske promene društva.

LDP će se zalagati da lokalna uprava bude decentralizovana, efikasna i savremena a opštinski službenici sposobni i uvek u službi građana. Hoćemo da učinimo institucije lokalne vlasti dostupne građanima, kroz uvođenje sistema elektronske uprave u svim oprštinama u Srbiji.

Građani moraju da učestvuju u planiranju razvoja svoje opštine i da od njega imaju podjednake i praktične koristi. Želimo da u svakoj opštini podstičemo individualne inicijative i preduzetnički duh građana. Zato ćemo raditi na pojednostavljenju procedura za pokretanje biznisa i poboljšanju uslova rada malih i srednjih preduzeća na lokalnom nivou.

Želimo da u svakoj opštini primenimo evropske standarde zaštite životne sredine, jer građani zaslužuju zdravije okruženje a naša deca čistije parkove i igrališta. Radićemo na ustanovljavanju lokalnih ekoloških inspekcija i zahtevati rigoroznije kazne za zagađivače naše okoline.

Želimo da u svakoj opštini u Srbiji stvorimo povoljnu atmosferu za strane investicije ali i ohrabrimo građane da sami preuzmu inicijativu i učine naše društvo uspešnim i konkurentnim u, svom jedino prirodnom, evropskom okruženju.