Širi dalje

Mi smo, naravno, pred početak kampanje napravili svoj predizborni program, kao što su to uradile i sve ostale stranke i grupe građana koje na izborima učestvuju.

Onda smo, da bi se pripremili za sučeljavanja i ostale „igre bez granica“ koje se u svakoj kampanji organizuju, pogledali programe drugih stranaka i grupa građana i videli da su i svi ostali, kao i mi, predvideli sličan scenario, odnosno, boljitak za Bor i Borane, od dana kada na vlast stupe pa za nekoliko godina.Ako se po njemu bude radilo, za četiri godine, Bor možda neće postati Eldorado, ali će odlučivati nijanse.

Shvatili smo da je prema programima, građanima ovog grada skoro pa svejedno ko će da pobedi.

Sa druge strane, prateći sve ranije izbore, iako su ovo prvi na kojima učestvujemo, znamo da su stranke i grupe građana slične programe već nudile Boranima, i da su kao članovi jedne ili druge ili treće (odnosno jedne, pa druge, pa treće) stranke ili grupe, svi akteri ovih izbora osim LDP-a već bili u vlasti i već imali priliku da svoje programe i obećanja ispune.
Pa nisu.

Boranima je zaista dosta predizbornih programa, više ih niko i ne čita, ali ih itekako zanima ko iza programa stoji i čime garantuje da će po njima raditi. Da li će uopšte nešto raditi oni koji na vlast dođu, ili će, kao i uvek do sada, podeliti direktorske funkcije stranačkim ili kafanskim drugarima i pustiti da se stvari odvijaju po inerciji, na isti način kao godinama unazad.

Rešili smo, upravo iz tih razloga, da nikakav program u tri, deset ili trideset tačaka ne nudimo Borankama i Boranima, već da umesto programa, predstavimo principe, po kojima ćemo raditi i po kojima treba da se radi po završetku izbora.

I – ODGOVORNOST

Uspostavićemo sistem rada i odlučivanja u kome će se jasno znati ko je odgovoran za loše odluke i neodgovoran i jalov rad. Ne sme više biti skrivanja iza odluka skupštinske većine. Ne sme više da se desi da skupština donese pogrešnu odluku, odluku koja će proizvesti negativne efekte na bilo koji segment naših života a da niko zbog toga, osim građana ovog grada, ne snosi posledice.

Onaj ko vodi politiku mora, svojim mandatom ili svojom funkcijom, da plati pogrešno vođenje politike.

U tom smislu, učinićemo sve da ni dosadašnji nosioci vlasti i direktorskih funkcija ne ostanu nekažnjeni za ono što su za svojih mandata radili i tako postavimo temelje odgovornog vođenja politke u budućnosti.

Svedoci smo velikog broja neodgovornih odluka i javašluka u radu u proteklom periodu. Počev od enormnih iznosa potrošenih na reprezentacije, preko nameštenih tendera i dodeljivanja važnih poslova iz komunalnih oblasti svojim zemljacima, koji su rezultirali radovima po sistemu „drži bure vodu dok majstori odu“, preko srozavanja kulturnih manifestacija i kulturnog života u gradu na nivo kafanske muzike na korzou u letnjem periodu ili „Skandal“ žurki za omladinu, pa sve do strateških odluka koje jedan čovek donosi u ime svih nas, kao što je PEPS tehnologija, koju niko u svetu nije želeo, a koja bi, kao, trebala da reši jednim potezom problem nezaposlenosti u Boru.

Novac građana potrošen je neracionalno i neodgovorno i nikom ništa.

Nadležni za sve imaju isti odgovor: ako smo loše radili, na sledećim izborima glasajte za druge. E da, u redu je to, podrazumeva se, nikome to ne treba posebno da se naglašava, ali za promene treba sačekati četiri godine i nove izbore, a u međuvremenu se greške i gluposti gomilaju, i to bez ičije odgovornosti.

Tako više ne treba i ne sme da se radi. Svako nezadovoljstvo građana mora da rezultira moralnom i materijalnom odgovornošću onih, koji su to nezadovoljstvo proizveli.

II – STRUČNOST KAO JEDINI KRITERIJUM PRI IZBORU RUKOVODEĆIH LJUDI

Svedoci smo da danas u Boru nema direktora Javnog preduzeća ili ustanove, koji nije član neke od stranaka na vlasti ili kućno–kafanski prijatelj pojedinaca iz stranaka ili grupa koje imaju predstavnike u skupštini.

Rezultat je, naravno, u većini slučajeva, negativno poslovanje i nezadovoljstvo korisnika njihovih usluga. Nikakva tajna nije da neki direktori svoja preduzeća ili ustanove vode tako što direktive primaju iz svojih stranačkih prostorija. Nikakva tajna nije da neki predsednici Upravnih Odbora ne znaju da otvore sednicu odbora kojima predsedavaju.

Bezbroj je primera kako se ni najmanji poslovi ne dodeljuju bez aminovanja stranačkih prvaka ili ljudi iz senke. Sistem „ja tebi, ti meni“ mora da se ukine.

A pre svega, kao početak, mora da se formira komisija koja će preispitati rad prethodonog saziva skupštine i sadašnjeg predsednika opštine.

III – ŠTEDNJA

Budžet borske opštine je mali. Bez obzira na očekivani priliv od privatizacije RTB-a, on neće biti toliki da može da pokrije sve što u ovom gradu treba da se uradi da bi se život u njemu značajno popravio.

Zato jedan od glavnih kriterijuma pri odlučivanju o bilo kom poslu koji se preduzima, mora predviđeni odnos cene posla i očekivane dobiti. Pri tome, dobit ne mora biti (a uglavnom i ne sme biti) materijalne prirode.

Planovi i programi koji se u Javnim preduzećima donose moraju da sadrže kalkulacije troškova koji će biti minimalni i neće dozvoljavati enormno trošenje novca na reprezentaciju, već uštede gde god je to moguće.

IV – JAVNE RASPRAVE PRE DONOŠENJA STRATEŠKIH ODLUKA

Pravac razvoja grada koji ćemo podržati i na čijem ostvarenju ćemo raditi, mora biti što pre ustanovljen.

Da li je to turizam, osnivanje malih i srednjih preduzeća, ili je oslanjanje na privredni gigant, kakav će, nadamo se, posle privatizacije RTB ponovo postati?

Da li je sve to? Da li je moguće da bude sve to?

O takvim pitanjima se moraju voditi široke javne rasprave i konsultovati svi relevantini faktori, a pre svega toga, pripremiti procene i studije tržišne opravdanosti, na osnovu kojih bi rasprave mogle da se vode.

Vladajuća većina, bez obzira koja stranka, grupa građana ili koalicija to bude, nesposobna je da sama o tome donese sud i odluku.

***

Dakle, to su osnovni principi kojima ćemo se, kao odbornici u skupštini rukovoditi.

Program rada će doneti novoformirana skupština, poštujući te principe.

Na njegovom ostvarivanju mora se raditi šesnaest sati dnevno, a ne jednom u tri meseca kad su skupštinska zasedanja. Osam sati dnevno koje ostaju svakome od nas, moraju biti dovoljni za odmor i lične živote.

To je cena koju smo spremni da platimo da bi naša deca živela bolje, da bi ostala da žive u svom gradu i da bi se, u skoroj budućnosti, suočavala sa mnogo manjim problemima od problema sa kojima se suočavamo mi.

Ličnim primerom pokušaćemo da utičemo na promenu svesti svih onih koji očekuju da im lepše sutra padne sa neba.